Манастир Заова, удаљен пет километара од Малог Црнића, најпосећенији је манастир на територији осам општина Браничевског округа. Сматра се да је овај манастир, који се први пут спомиње у турским записима 1467. године, настао у 14. веку, у доба кнеза Лазара.
Према предању, сазидан је на темељима цркве коју су подигла браћа Радићи, властелини Павле и Радул, у знак покајања што су своју сестру Јелицу растргли "коњима на репове", 1375. године, поверовавши у лажну оптужбу њене снахе "кучке Павловице", да јој је убила сина у колевци. Сазнавши касније истину, браћа су у знак покајања на сестрином гробу подигла цркву. Чувши за овај догађај, који је касније опеван иу народној песми "Бог ником дужан не остаје", кнез Лазар је, уочи боја на Косову, на Јеличином гробу саградио мали храм, који је народ назвао Заовина црква.
Ову цркву Турци су у 16. веку спалили до темеља, да би касније потпуно зарасла у коров. У 17. веку, приликом једног ископавања, мештани Топоница наишли су на њене остатке и на том месту подигли цркву-брвнару. Почетком 19. века, на месту ове брвнаре подигнута је нова црква, зидана од тврдог материјала, у моравском стилу, без кубета и са крстом у основи. У време Првог српског устанка црква је поново разрушена, али је обновљена захваљујући кнезу Милошу Обреновићу. Свој допринос дао је и вожд Карађорђе, поклонивши цркви у трајно власништво њиве и ливаде. За време владавине Александра Карађорђевића, 1849. године, у цркви су урађени живописа и фреске, поверени молеру и линоресцу Живку Павловићу, претку сликарке Милене Павловић-Барили, који су до данас остали потпуно очувани. По свом обнављању, црква Заова, посвећена арханђелима Михајлу и Гаврилу, постала је манастир, који је и данас активан.
Унутар манастира Заова може се видети зазидан Јеличин гроб, са фреском која представља њено растрзање са четири бела коња. Овај гроб годишње обиђе неколико хиљада посетилаца, а највише их је на Светог Илију, 2. августа, јер се сматра да је баш тог дана девојка настрадала. Према предању, пошто је Јелица растргнута "на све четири стране света", на местима на којима су пали делови њеног тела, појавили су се чудотворни извори, који и данас постоје. Поред њих су касније, осим заове, саграђени и манастири Рукумија, Брадац и Сестрољин. Пошто се сматра да су на месту на коме је подигнут манастир Заова пале Јеличине очи, извор у његовој близини, посвећен Светој Петки, сматра се лековитим за слепе и слабовиде. Према народном веровању, воду са овог извора треба узимати само за време верских празника и користити је за пиће и умивање, како би била делотворна.
Околина
Посетиоци заове, осим манастира и лековитог извора, могу да обиђу и порибљено језеро у близини, на чијој обали је подигнут Ловачки дом, са собама за преноћиште и пешачким стазама у околној шуми. Осим тога, могу да посете и остале манастире у околини, који су од Пожаревца удаљени 12-85 километара: рукума, Брадац, Нимник, Витовницу, Горњак, Тумане, Трску цркву и Покајница.
http://www.danas.rs
Према предању, сазидан је на темељима цркве коју су подигла браћа Радићи, властелини Павле и Радул, у знак покајања што су своју сестру Јелицу растргли "коњима на репове", 1375. године, поверовавши у лажну оптужбу њене снахе "кучке Павловице", да јој је убила сина у колевци. Сазнавши касније истину, браћа су у знак покајања на сестрином гробу подигла цркву. Чувши за овај догађај, који је касније опеван иу народној песми "Бог ником дужан не остаје", кнез Лазар је, уочи боја на Косову, на Јеличином гробу саградио мали храм, који је народ назвао Заовина црква.
Ову цркву Турци су у 16. веку спалили до темеља, да би касније потпуно зарасла у коров. У 17. веку, приликом једног ископавања, мештани Топоница наишли су на њене остатке и на том месту подигли цркву-брвнару. Почетком 19. века, на месту ове брвнаре подигнута је нова црква, зидана од тврдог материјала, у моравском стилу, без кубета и са крстом у основи. У време Првог српског устанка црква је поново разрушена, али је обновљена захваљујући кнезу Милошу Обреновићу. Свој допринос дао је и вожд Карађорђе, поклонивши цркви у трајно власништво њиве и ливаде. За време владавине Александра Карађорђевића, 1849. године, у цркви су урађени живописа и фреске, поверени молеру и линоресцу Живку Павловићу, претку сликарке Милене Павловић-Барили, који су до данас остали потпуно очувани. По свом обнављању, црква Заова, посвећена арханђелима Михајлу и Гаврилу, постала је манастир, који је и данас активан.
Унутар манастира Заова може се видети зазидан Јеличин гроб, са фреском која представља њено растрзање са четири бела коња. Овај гроб годишње обиђе неколико хиљада посетилаца, а највише их је на Светог Илију, 2. августа, јер се сматра да је баш тог дана девојка настрадала. Према предању, пошто је Јелица растргнута "на све четири стране света", на местима на којима су пали делови њеног тела, појавили су се чудотворни извори, који и данас постоје. Поред њих су касније, осим заове, саграђени и манастири Рукумија, Брадац и Сестрољин. Пошто се сматра да су на месту на коме је подигнут манастир Заова пале Јеличине очи, извор у његовој близини, посвећен Светој Петки, сматра се лековитим за слепе и слабовиде. Према народном веровању, воду са овог извора треба узимати само за време верских празника и користити је за пиће и умивање, како би била делотворна.
Околина
Посетиоци заове, осим манастира и лековитог извора, могу да обиђу и порибљено језеро у близини, на чијој обали је подигнут Ловачки дом, са собама за преноћиште и пешачким стазама у околној шуми. Осим тога, могу да посете и остале манастире у околини, који су од Пожаревца удаљени 12-85 километара: рукума, Брадац, Нимник, Витовницу, Горњак, Тумане, Трску цркву и Покајница.
http://www.danas.rs
Нема коментара:
Постави коментар